HR - Ljudski Resursi - Srbija

Do posla preko kurseva i obuka

Stopa nezaposlenosti je u padu, ali 19 odsto koliko je iznosila u prvom kvartalu ove godine, nije ohrabujuća brojka onima koji na posao čekaju. Mnogi od njih svesni su da u potrazi za poslom moraju ulagati u sebe, a na raspolaganju su i državne mere.

Trenutno je u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u toku konkurs za izvođače kurseva i edukacija koji će nezaposlenima biti u ponuditi od oktobra, a interesovanje za dodatne edukacije kažu nadležni ne manjka.

Dok oni koji su završili poljoprivrednu školu, gimnaziju, stekli diplome ekonomije ili prava čekaju, IT stručnjaci i medicinski radnici do posla stižu brzo. Spremnost na to da ulože u sebe ili promene profesiju sve je prisutnija, a dodatno je motiviše i dužina čekanja na birou.

Oni koji duže čekaju svesni su potrebe da dodatno ulažu u svoj portfolio, ali i spremniji za potpunu promenu profesije.

U tom smeru pomoć nudi i Nacionalna služba za zapošljavanje, ali do kursa jezika, kompjuterskih veština, ili obuke za deficitarna zanimanja poput kuvara, poslastičara, varioca, lakše stižu takozvane osetljive grupe - mlađi od 30, stariji od 50, oni koji su tehnološki višak, pripadnici romske populaciji ili lica sa invaliditetom.

U novosadskoj filijali kažu da interesovanja ne manjka, a i ove godine je samo u saradnji sa Edukativnim centrom Vlade Vojvodini planirana obuka za više od 1.800 nezaposlenih.

Iako sredstva nisu mala, novca nema dovoljno za sve koji su spremni za učenje. Smiljana Radovanović kaže da katalog obuka koji nude nezaposlenima već petu godinu prave na osnovu istraživanja realnih potreba.

U komunikaciji sa poslodavcima dobijaju informacije ne samo o kadrovima koji na tržištu nedostaju, već i o znanjima i veštinama koje od budućih zaposlenih očekuju.

Radovanovićeva kaže i da zbog limitiranog budžeta koji im stoji na raspolaganju program obuka prilagođavaju potrebama tržišta rada.

Da treba sagledati potrebe poslodavaca, ali i novo vreme koje sve više ističe potrebu stalnog usavršavanja, smatra i profesor na Visokoj školi modernog biznisa Aleksandar Dejanović.

Za one koji su između dva posla, kaže, jeftinije, brže i efikasnije od redovnih škola i fakulteta je neformalno obrazovanje.

Iako je u toj oblasti nakon ukidanja takozvanih narodnih univerziteta kod ostala praznina, zanimljive i korisne kurseve i obuke, ističe profesor nude mnoga preduzeća, agencije i obrazovne institucije.

Dejanović savetuje i da ne treba čekati na pomoć države kroz institucionalne okvire poput kurseva pri nacionalnoj službi za zapošljavanje ili privrednim komorama, već treba preuzeti inicijativu.

"Pojedinac mora da preuzme odgovornost za upravljanje sopstvenom karijerom i da na ne neki način shvati da je ulaganje u sebe, najvažniji tip ulaganja", kaže Dejanović i dodaje da su škole i kursevi najbolji način da potrošite recimo otpremnina sa prethodnog posla.

Ukoliko pak nemate ušteđevine, školarina se može platiti kreditom, a starosnih ograničenja nema. Ognjen Spasojević iz Societe Generale banke kaže da su krediti za finansiranje studija nešto povoljniji od gotovinskih i potrošačkih kredita i u tom smislu odobravaju se na osnovu profakture škole ili fakulteta za koji se klijent odluči.

Deo sredstava se odoborava u svrhu plaćanja profakture, dok drugi deo može da se isplati u gotovini. Na tržištu ima i subvencionisanih studentskih kredita, ukoliko banke imaju sporazume sa školama i univerzitetima. Ipak, do kredita se ne može sa biroa, jer su potrebna stalna primanja.